Spanać je bogat izvor vitamina C koji jača imunitet i pomaže resorpciju gvožđa, vitamina A koji održava zdravim kožu i sluznicu, vitamina B kompleksa uključujući i folnu kiselinu, koja deluje na stvaranje crvenih krvnih zrnaca. Da bi očuvali te vitamine, spanać je najbolje kuvati na pari ili u vrlo maloj količini vode, ne duže od 10-ak minuta. Ako želite da zadržite svežu, zelenu boju spanaća, odmah nakon kuvanja ga izvadite iz vruće vode i potopite na nekoliko minuta u hladnu.

Od minerala spanać najviše ima kalijuma, koji olakšava rad bubrega i srca; kalcijuma važnog za rast zdravih kostiju i zuba; magnezijuma koji jača mišiće, gvožđa. U manjim količinama su zastupljeni fosfor, mangan, bakar, cink i jod.

I još nekoliko tajni vezanih za pripremu spanaća: pre kuvanja mu odstranite peteljku i veće poprečne žile na listovima, budući da su upravo one bogate oksalnom kiselinom, koja može stvoriti malene kristaliće i taložiti se u detetovim mokraćnim kanalima i bubrezima. Oksalna kiselina je i glavni uzrok zašto spanać pripremamo sa mlekom: veže kalcijum iz mleka, stvarajući nerastvorljivo jedinjenje kalcijum-oksalat i tako se izlučuje iz organizma.

Vodu u kojoj se spanać kuvao bacite, jer je puna nitrata koji prelaze u nitrite, iz kojih delovanjem bakterija u debelom crevu mogu nastati nitrozamini – potencijalno kancerogenog delovanja. Upravo nitrati su i razlog zbog čega spanać treba pripremati uvek neposredno pre konzumiranja, jer se jednom termički obrađen spanać ne sme ponovno zagrevati, niti duže čuvati (čak ni u frižideru).