Vegetarijanstvo kod mama i male dece
Vegetarijanstvo je način ishrane u kom se izbegavaju namirnice životinjskog porekla. Razlikujemo vegansku ishranu odnosno potpuno vegetarijansku ishranu, laktovegetarijansku ishranu, ishranu u koju je osim biljaka uključeno mleko i mlečne prerađevine, lakto-ovo vegetarijansku ishranu koja osim biljaka i mleka uključuje još i jaja, kao i poluvegetarijansku ishranu odnosno delimično vegetarijansku ishranu koja uključuje i neke namirnice životinjskog porekla (riba, školjke, rakovi).
Vitamini i minerali
Vegetarijanska ishrana deficitarna je nekim vrlo važnim vitaminima i mineralima, zbog tiga posebnu pažnju treba posvetiti unosu namirnica koje ih sadrže. Dovoljne količine vitamina B12 i vitamina B2 možemo naći u kvascu, bademima, obogaćenim pšeničnim pahuljicama, bananama, brokoliju. Vitamin D organizam u dovoljnoj količini stvara pri izlaganju suncu. Gvožđe unosimo u organizam konzumiranjem odgovarajućih količina kelja, bundeve, artičoka, krompira u ljusci, spanaća, spiruline, graška, mleka, leblebija, pasulja, soje, rogača, suvog voća, uz obavezan unos hrane bogate vitaminom C. Kalcijum nalazimo u semenkama susama, soji, izdancima bele repe, prokelju, suvom i orašastom voću, rogaču. Treba napomenuti da je potrebno povremeno kontrolisati nivo gvožđa, ali i spomenutih drugih minerala i vitamina, pa ukoliko postoji, manjak nadomestiti.
Za mame i bebe
Majkama vegetarijankama, kao i onima na tradicionalnom načinu ishrane, preporučuje se da doje svoje dijete, čime mu nutritivno i energetski obezbeđuju adekvatnu ishranu tokom prvih 6 meseci života. Kod vegan majki je potreban dodatan oprez usled povećanog rizika od deficita kalcijuma, vitamina D, B12, kao i manjeg unosa belančevina. Preporučuje se da dojilja i njeno dete, primaju dodatne količine navedenih vitamina i minerala. Problem se javlja kod dece koja nisu dojena. Jedina adekvatna zamena u tom slučaju su mlečne kaše na bazi soje za bebe. Svakako treba naglasiti da valja izbegavati upotrebu punog kravljeg, kozjeg ili ovčjeg mlijeka, zbog neprimerenog sastava za decu tog uzrasta.
Prva godina detetovog života je vreme brzog rasta i razvoja detetovog organizma i zbog toga posebnu pažnju treba da posvetite planiranju njegove ishrane. To se posebno odnosi na uzrast nakon šest meseci starosti, kad se dojenjem više ne mogu zadovoljiti sve detetove potrebe. U tom uzrastu, uz dojenje treba započeti i sa odgovarajućom dohranom. Kod strogih vegetarijanaca i makrobiotičara, dohrana oskudeva belančevinama, energijom, gvožđem, kalcijumom i vitaminima D i B12.
Voće i povrće sadrži dosta vode, a žitarice je apsorbuju tokom kuvanja u količini koja višestruko premašuje njihovu masu, pa su pripremljeni obroci nisko kalorični, tj. ne obezbeđuju detetu dovoljno energije za rast i razvoj. Zbog toga deci tog uzrasta hranu treba obogatiti dodavanjem ulja i šećera, nadomestiti deficitarne vitamine i minerale, pravilno kombinovati namirnice biljnog porekla kako bi se izbegao nedostatak neke od esencijalnih aminokiselina.
