Žitarice se rano uvode u dohranu dojenčeta, ali izbor mora biti usmeren na one koje ne sadrže bjelančevinu gluten (pirinač, kukuruz). Naravno, podrazumeva se unos celog zrna, a ne oljuštenog, jer se preteranom obradom gube njegova mnoga hranljiva svojstva. 

Šta sadrže žitarice?

Konzumiranjem žitarica, dete dobija ugljene hidrate, visokovredne belančevine, vitamine B kompleksa, kao i vlakna i mineralne soli. Kompleksni ugljeni hidrati, kao što je skrob iz žitarica, razgrađuju se polako u organizmu deteta i daju mu energiju nekoliko sati. Bogat su izvor vitamina B kompleksa. Ovaj kompleks vitamina ima veliko značenje za organizam i funkciju ćelije jer ulazi u sastav niza enzima koji učestvuju u važnim energetskim procesima. Rast i razvoj dečjeg organizma kao i odvijanje svih vitalnih procesa u telu nezamislivi su bez njih, posebno regulisanje nervnog sistema, ali i jačanje imuniteta.

Ono zbog čega žitarice najviše preporučujemo svakako je bogat sadržaj biljnih vlakana koja podstiču probavu deteta, zatim sadržaj mineralnih soli, neophodnih za rast i razvoj kostiju i zubi, održanje ravnoteže vode i soli u organizmu.

Koje žitarice uvesti prve u dohranu dojenčadi?

Pravilo je da prve kašice od žitarica za bebe pri uvođenju dohrane sadrže samo kukuruz i pirinač. Na osnovu novih saznanja o celijakiji (nepodnošljivost na belančevinu gluten, koju sadrže mnoge žitarice), oprezno se uvode druge žitarice u ishranu dojenčeta: pšenični griz, ovsene pahuljice... Obično se uvode posle 6. meseca starosti deteta, uz posmatranje reakcija deteta. Obroci u tako ranom uzrastu obično kao bazu imaju mleko ili voće, a žitarice su zastupljene u manjim količinama.