Alergije su burne, treba brzo reagovati, posebno su nezgodne kada se sa detetom nalazite negde dalje od kuće ili mogućnosti brzog kontakta sa lekarom. Zbog toga je roditeljima jako važno znati na vreme kako izgleda alergija na hranu kod beba.

U periodu početka dohrane kada beba između 4. i 6. meseca života, uz majčino ili adaptirano mleko, počne da uzima i druge namirnice moguće su i prve nutritivne alergijske reakcije.

Alergija na hranu kod bebe može se manifestovati:

1. na koži pojavom osipa (ekcema, urtikarija),

2. na probavnom traktu (grčevi i bolovi u trbuhu, podrigivanje, proliv, opstipacija),

3. na disajnim organima (otežano disanje),

4. sistemskom reakcijom odnosno anafilaksijom koja se bez odlaganja tretira adrenilinom. 

Alergije na hranu kod bebe najčešće su uzrokovane: kravljim mlekom, jajima, ribom i morskim plodovima, kikirikijem, orašastim plodovima poput lešnika ili oraha, jagodičastim odnosno bobičastim voćem.

Ako roditelj posumnja na simptome alergije na hranu kod bebe, svakako se treba konsultovati sa nadležnim pedijatrom koji će ga prema potrebi uputiti na dalje testiranje. Dobna granica za postavljanje indikacije za alergološku obradu zapravo ne postoji. U dojenačkoj dobi najčešće se testiranje radi zbog sumnje na alergiju na hranu (na ograničeni broj namirnica; npr. jaja, kravlje mleko, pšenično brašno, soja). 

Kako dijagnostikovati alergiju na hranu kod bebe?

Alergija na hranu kod bebe dijagnostikuje se alergološkim testom na koži tako što se tekući ekstrakt određene namirnice stavlja na kožu koja se onda ubode lancetom. Ako je dete alergično, postepeno će se na mestu uboda pojaviti crvenilo prečnika većeg od 3 mm. Najbolja terapija u slučaju nutritivnih alergija je izbegavanje namirnice koja je okidač reakcije. 

Veliki uticaj na alergije imaju i nasledni faktor koji se u slučaju da su oba roditelja alergični podiže na čak  75% dok je rizik za pojavu alergije ukoliko je neko od bliskih rođaka alergičan oko 50%. Na primer,  ako su mama ili tata alergični na morske plodove dete može biti alergično na neku drugu namirnicu ili patiti od inhalacijskih alergija.  

 

U borbi protiv alergija možemo detetu bolje pomoći tako što ćemo lekaru tačno opisati tegobe koje su se javile nakon obroka, zapisati šta je dete jelo dan, odnosno dva dana pre reakcije, proučiti sastav hrane koju dajemo svom mališanu.